Kreativni proces se često romantizuje. Priča se o inspiraciji, idejama i momentima prosvetljenja. Ređe se govori o onome što dolazi posle – o napetosti opstanka ideje u realnosti. Ljudi su navikli da rade poslove sa pretežno jednosmernim ishodom:
od zadatka do realizacije, bez mnogo tapkanja u mestu, a još manje vraćanja unazad. Međutim, stvaralaštvo ne funkcioniše tako. Ono ima svoju strukturu, ali je ta struktura često zamršena, slojevita i nelinearna. Kreativni proces postoji – ali nije pravolinijski.
Faze kreativnog procesa
Istraživanje – svesno prikupljanje informacija, razumevanje konteksta, ciljeva i impulsa
Inkubacija – period u kome se ideja ne forsira, već „odleži“, sazreva i traži svoje mesto i doživljaj
Aha momenat – trenutak uvida koji dolazi iz nesvesnog, često u neočekivanom trenutku
Testiranje – provera ideje u odnosu na ciljeve, publiku i postojeći sistem
Implementacija – suočavanje ideje sa realnim svetom i njena realizacija
Na papiru – jasno.
U praksi – nelinearno i često frustrirajuće.
Gde nastaje problem?
Problem ne nastaje zato što kreativci ne razumeju proces.
Naprotiv – nastaje onda kada je proces ispoštovan, ali rezultat ne dobije zeleno svetlo.
Ideja može biti: dobra, ali neizvodljiva; inovativna, ali nerazumljiva; funkcionalna, ali previše „ispred vremena“.
Dešava se i da ideja prođe testiranje, ali padne upravo u fazi implementacije – tamo gde se sudara sa budžetom, rokovima, sistemom, strahovima ili nerazumevanjem. I tada dolazi do trenutka koji se retko imenuje: trenutka u kome motivacija opada jer sistem ne prepoznaje vrednost procesa.
Nelinearnost kao realnost
Kreativni proces nije jednosmeran. On je mreža pokušaja, vraćanja, korekcija i novih uvida.
On podrazumeva kretanje napred, ali i korake unazad.
Preispitivanje. Odustajanje. Početak iznova.
Bez strukture – kreativnost iscrpljuje.
Bez kreativnosti – struktura guši.
Ali čak ni zajedno, one ne garantuju prolaz.
Ono što zaista pravi razliku
Jedini pravi „garant“ u kreativnom radu jeste sposobnost da se izdrži nesklad između ideje i realizacije. Da se ostane prisutan u procesu, čak i kada nema jasnog ishoda. Da se razume da neuspeh ideje nije isto što i neuspeh kreativca.
I upravo tu se razdvaja površna kreativnost od ozbiljnog stvaralaštva.
